Pi­še: Lin­di­ta Ce­la

Oko­li­na Tr­ga Plas de l` Izer u Bri­se­lu po­zna­ta je kao te­ri­to­ri­ja pro­sti­tut­ki iz Al­ba­ni­je. Trg je sa­mo ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra uda­ljen od cen­tral­nog grad­skog tr­ga Gran Plas, ko­ji sva­ko­dnev­no po­sje­ću­ju hi­lja­de tu­ri­sta. Oko po­dne­va, po­sli­je ka­fe u obli­žnjem ka­feu, že­ne iz­la­ze na uli­cu da če­ka­ju kli­jen­te. De­set mi­nu­ta sek­sa ko­šta ma­nje od 50 eura.
Eva je zgod­na že­na du­ge ko­vr­dža­ve ko­se i krup­nih cr­nih oči­ju. Ima 31 go­di­nu i bez us­te­za­nja go­vo­ri o kli­jen­ti­ma, ci­je­na­ma, sek­su­al­nim po­za­ma i tu­ča­ma iz­me­đu že­na ko­je ra­de u is­toj uli­ci.
– U Bri­sel je do­šla s vje­re­ni­kom pri­je 14 go­di­na. Čo­vjek ko­ga sam vo­lje­la re­kao je da mo­ram pod­ni­je­ti žr­tvu za nji­ho­vu lju­bav – da mo­ram pri­sta­ti na seks s dru­gim mu­škar­ci­ma da bih za­ra­di­la no­vac za nji­hov za­jed­nič­ki ži­vot – sje­ća se Eva (ime je iz­mi­šlje­no, kao i ime­na dru­gih pro­sti­tut­ki po­me­nu­tih u član­ku).
Pri­je ne­go što je shva­ti­la šta se do­ga­đa, Eva je po­sta­la žr­tva seks tra­fi­kin­ga – ili, ka­ko se to zva­nič­no na­zi­va – šver­ca že­na ra­di sek­su­al­ne eksplo­a­ta­ci­je.
U po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je na hi­lja­de že­na i dje­vo­ja­ka od­ve­de­no je iz Al­ba­ni­je u za­pad­ne ze­mlje da bi bi­le eks­plo­a­ti­sa­ne kao sek­su­al­no ro­blje. Šver­com že­na ba­ve se do­bro or­ga­ni­zo­va­ne ban­de, po­ne­kad i uz sa­gla­snost po­ro­di­ca žr­ta­va, a ste­če­ni no­vac pe­ru ku­po­vi­nom ne­kret­ni­na u Al­ba­ni­ji, tvr­de eks­per­ti i pred­stav­ni­ci po­li­ci­je.
Po­ku­ša­ji da se ta­kve gru­pe raz­bi­ju na­i­la­ze na ve­li­ke pre­pre­ke. Uspje­šno go­nje­nje po­či­ni­la­ca pod­ra­zu­mi­je­va me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju u vo­đe­nju kom­pli­ko­va­nih is­tra­ga, a po­zna­to je da kri­mi­nal­ci la­ko mo­gu pot­ku­pi­ti pra­vo­sud­ni si­stem Al­ba­ni­je, jed­ne od naj­si­ro­ma­šni­jih ze­ma­lja u Evro­pi.
– Ko­rup­ci­ja i krat­ko za­dr­ža­va­nje po­li­ca­ja­ca u slu­žbi di­rekt­no uti­ču na spo­sob­nost po­li­ci­je da rje­ša­va slu­ča­je­ve tra­fi­kin­ga. Pro­blem pred­sta­vlja i mo­gu­će sa­u­če­sni­štvo dr­žav­nih slu­žbe­ni­ka u ta­kvim po­slo­vi­ma – ka­že se u odjelj­ku o Al­ba­ni­ji u iz­vje­šta­ju o tr­go­vi­ni lju­di­ma za 2015. go­di­nu ko­ji je ob­ja­vio Stejt de­part­ment.
Ta­ko­đe se is­ti­če da je u tre­nut­ku ob­ja­vlji­va­nja ovog iz­ve­šta­ja u ju­lu „u par­la­men­tu bio ak­ti­van po­sla­nik op­tu­žen za umi­je­ša­nost u kri­vič­na dje­la po­ve­za­na sa tr­go­vi­nom lju­di­ma”.
Zbog to­ga su mno­ge od žr­ta­va ko­je su uspje­le da se spa­su gang­ste­ra po­sli­je iz­vje­snog vre­me­na bi­le pri­nu­đe­ne da se vra­te pro­sti­tu­ci­ji, bu­du­ći da su od­ba­če­ne od svo­jih po­ro­di­ca i za­jed­ni­ce, a dr­ža­va im ne pru­ža do­volj­nu po­moć za ot­po­či­nja­nje no­vog ži­vo­ta.
Za­pa­nju­ju­ća sta­ti­sti­ka
Pre­ma neo­bja­vlje­nom iz­vje­šta­ju al­ban­ske po­li­ci­je iz 2007, u ko­ji je Bal­kan­ska is­tra­ži­vač­ka mre­ža (BIRN) ima­la uvid, naj­ma­nje 5.162 že­ne i dje­voj­ke bi­le su žr­tve seks tra­fi­kin­ga i eks­plo­a­ta­ci­je iz­me­đu 1992. i 2005. Pri­bli­žno 22 od­sto žr­ta­va bi­lo je ma­lo­ljet­no u vri­je­me ka­da su za­vr­ši­le u ru­ka­ma gang­ste­ra, se­dam od­sto je kid­na­po­va­no i si­lo­va­no ili su nji­ho­ve po­ro­di­ce bi­le ucje­nji­va­ne, če­ti­ri od­sto su u sek­su­al­no ro­blje pro­da­li čla­no­vi nji­ho­vih po­ro­di­ca.
Na­kon pe­ri­o­da na ko­ji se iz­vje­štaj od­no­si iden­ti­fi­ko­va­no je još oko 1.000 žr­ta­va tra­fi­kin­ga, na­vo­di se u go­di­šnjem iz­vje­šta­ju o kri­mi­na­lu ko­ji ob­ja­vlju­je dr­žav­ni tu­ži­lac.
Ova za­pa­nju­ju­ća sta­ti­sti­ka ot­kri­va sa­mo vrh le­de­nog brije­ga. Broj žr­ta­va je vje­ro­vat­no mno­go ve­ći, jer se zva­nič­ni po­da­ci od­no­se sa­mo na že­ne ko­je su is­tra­žni or­ga­ni uspje­li da iden­ti­fi­ku­ju. Ta­ko­đe, bro­je­vi ne go­vo­re ni­šta o pat­nja­ma kroz ko­je je sva­ka žr­tva pro­šla.
Raz­go­vo­ri sa žr­tva­ma seks tra­fi­kin­ga ot­kri­va­ju da su u ne­kim slu­ča­je­vi­ma dje­voj­ke bi­le iz­lo­že­ne na­si­lju i sek­su­al­nom zlo­sta­vlja­nju i u sop­stve­noj po­ro­di­ci.
– Otac je jed­ne ve­če­ri mno­go pio. Oko dva sa­ta po­sli­je po­no­ći svu­kao me je i si­lo­vao – sje­ća se Ve­ra, dva­de­set­sed­mo­go­di­šnja že­na s ko­jom smo raz­go­va­ra­li u hu­ma­ni­tar­nom cen­tru „Raz­li­či­ti i jed­na­ki” u Ti­ra­ni ko­ji nu­di po­moć žr­tva­ma tra­fi­kin­ga.
– Pot­pu­no sam oba­mr­la. Po­bje­gla sam od ku­će s pr­vim mu­škar­cem ko­ji mi je obe­ćao da će se vjen­ča­ti sa mnom. Ali čim smo sti­gli do pred­gra­đa Ti­ra­ne na­tje­rao me je na seks sa dru­gim mu­škar­ci­ma za no­vac – ka­že ona iz­me­đu je­ca­ja i do­da­je da ju je otac si­lo­vao ta­ko če­sto da vi­še ne zna ni ko­li­ko pu­ta se to do­go­di­lo.
Ve­ri­na maj­ka je iz­vr­ši­la sa­mo­u­bi­stvo 2009. go­di­ne. Po­li­ci­ja vje­ru­je da je od­u­ze­la se­bi ži­vot ka­da je ot­kri­la da je su­prug sek­su­al­no zlo­sta­vljao nji­ho­vu ćer­ku.
Ma­ri­ja po­ti­če iz re­gi­o­na Ma­le­si­ja na sje­ve­ru Al­ba­ni­je. Ima­la je 16 go­di­na ka­da ju je otac pri­mo­rao da se uda za sta­ri­jeg čo­ve­ka, a su­prug ju je po­tom pri­si­lio da ra­di kao pro­sti­tu­ka u Grč­koj.
El­za iz Ku­ke­ša na sje­ve­ru Al­ba­ni­je na­šla se na me­ti oče­vog bi­je­sa po­što joj je maj­ka umr­la kad je ima­la šest go­di­na.
Po­što ju je brat si­lo­vao kad je ima­la 13 go­di­na, po­bje­gla je od ku­će i usko­ro bi­la pri­si­lje­na da ra­di kao pro­sti­tut­ka, pr­vo u Ti­ra­ni, a za­tim na Ko­so­vu.
Iz­o­sta­ja­nje pre­su­da
U iz­vje­šta­ju iz 2007. go­di­ne al­ban­ska po­li­ci­ja je iden­ti­fi­ko­va­la vi­še od 2.000 lju­di osum­nji­če­nih za tra­fi­king u pro­te­klih 15 go­di­na. Sa­mo 23 od­sto njih je za­vr­ši­lo u za­tvo­ru po op­tu­žni­ca­ma za tra­fi­kin­ga ili dru­ga kri­vič­na dje­la, u Al­ba­ni­ji ili ino­stran­stvu.
U Al­ba­ni­ji su 2013. go­di­ne uve­de­ne stro­že za­tvor­ske ka­zne za tra­fi­king, od 10 do 15 go­di­na, ali broj do­ni­je­tih pre­su­da je i da­lje ma­li.
Ne­ki od osu­đi­va­nih po­či­ni­la­ca uspi­je­va­ju da iz­bjeg­nu slu­že­nje ka­zne na­kon pod­no­še­nja žal­be. Hi­sni So­ko­laj, četr­de­set­tro­go­di­šnjak iz Tro­po­ja, u od­su­stvu je osu­đen 2011. go­di­ne zbog tra­fi­kin­ga i or­ga­ni­zo­va­nja pro­sti­tu­ci­je. Osu­đen je na za­tvor­sku ka­znu od 20 go­di­na. Vi­ši sud je po­tvr­dio pre­su­du, ali je od­lu­ka ka­sni­je po­ni­šte­na pred Vr­hov­nim su­dom. So­ko­laj je op­tu­žen da je la­žnim obe­ća­nji­ma lju­ba­vi i bra­ka pre­va­rio jed­nu osam­na­e­sto­go­di­šnja­ki­nju, iz­veo je iz ze­mlje i po­tom pri­mo­rao na pro­sti­tu­ci­ju u Bel­gi­ji i En­gle­skoj, ka­že se u do­si­jeu ko­ji je BIRN uspio da pri­ba­vi.
Na­kon što je 2006. So­ko­laj de­por­to­van iz En­gle­ske zbog ne­le­gal­nog bo­rav­ka u ze­mlji, že­na se vra­ti­la u Al­ba­ni­ju, na­šla uto­či­šte u cen­tru za žr­tve tra­fi­kin­ga u Vlo­ri i pod­ni­je­la pri­ja­vu pro­tiv nje­ga.
– Bi­la je tra­u­ma­ti­zo­va­na ka­da je do­šla, još je stra­ho­va­la od pod­vo­da­ča ko­ji joj je pri­je­tio da će joj ubi­ti bra­ću. Pre­vi­še se sti­dje­la da bi nam re­kla šta se do­go­di­lo, osje­ća­la se kri­vom za­to što je po­bje­gla s njim – re­kla je En­ke­lej­da Ab­di­laj, ko­or­di­na­tor­ka cen­tra.
Pri­ja­va pro­tiv So­ko­la­ja za­vr­ši­la je kod tu­ži­o­ca u Fi­e­ru ko­ji je od­bio da po­kre­ne kri­vič­ni po­stu­pak, tvr­de­ći da ne­ma do­volj­no do­ka­za. Po­sli­je pro­te­sta gru­pa za po­dr­šku žr­tva­ma, slu­čaj je pre­dat tu­ži­la­štvu za te­ška kri­vič­na dje­la u Ti­ra­ni. Ta­mo je po­dig­nu­ta op­tu­žni­ca pro­tiv So­ko­la­ja, za ko­ga se ta­da pret­po­sta­vlja­lo da se vra­tio u Bri­ta­ni­ju, pa je iz­da­ta me­đu­na­rod­na po­tjer­ni­ca. Bri­tan­ska po­li­ci­ja je 2012. go­di­ne ob­ja­vi­la da je So­ko­laj naj­tra­že­ni­ji stra­ni kri­mi­na­lac u ze­mlji. Me­đu­tim, u de­cem­bru iste go­di­ne Vr­hov­ni sud je po­ni­štio pre­su­du uz obra­zlo­že­nje da su ni­ži su­do­vi po­gre­šno pri­mi­je­ni­li od­red­be za­ko­na.
So­ko­la­jev advo­kat Fe­rit Mu­ca iz­ja­vio je da je nje­gov kli­jent, ko­ji vi­še ne ži­vi u Al­ba­ni­ji, sve vri­je­me tvr­dio da je ne­vin.
– Od­lu­ka Vr­hov­nog su­da je is­prav­na jer moj kli­jent ni­je kriv. Ži­vio je u za­jed­ni­ci sa tu­ži­ljom, ni­je je pro­dao u ro­blje. Op­tu­žni­ca je re­zul­tat ma­ni­pu­la­ci­ja tu­ži­la­ca. Ta de­voj­ka je la­bil­na – ka­že on.
Po­ro­dič­ni po­sao
Dvo­ji­ca bra­će, Ble­dar i Ške­ri Sta­fu­ga, sta­ri 33 i 24 go­di­ne, bi­li su umi­je­ša­ni u slu­čaj ko­ji je ne­dav­no vo­di­lo Tu­ži­la­štvo za te­ška kri­vič­na dje­la u Ti­ra­ni. Dva su­da su ih pro­gla­si­la kri­vim za uče­šće u ra­du kri­mi­na­le gru­pe ko­ja je pro­da­la naj­ma­nje šest mla­dih že­na u sek­su­al­no rop­stvo. Vr­hov­ni sud još ni­je do­nio od­lu­ku o nji­ho­voj žal­bi.
Jed­na od žr­ta­va je po­svje­do­či­la da je ima­la 16 go­di­na ka­da ju je Ške­ri Sta­fu­ga od­veo u Švaj­car­sku i Nje­mač­ku i ta­mo je pri­mo­ra­vao da ima sek­su­al­ne od­no­se sa 10 mu­ška­ra­ca dnev­no.
– Pri­sla­njao mi je nož na gr­lo, ga­sio je ci­ga­re­te na mom ti­je­lu. Pri­je­tio je da će mi ubi­ti ci­je­lu po­ro­di­cu ako ne za­ra­dim 1.000 fra­na­ka dnev­no – re­kla je.
U no­vem­bru 2014. Ble­dar i Ške­ri Sta­fu­ga op­tu­že­ni su za tra­fi­king i tr­go­vi­nu ma­lo­ljet­ni­ci­ma pred Su­dom za te­ška kri­vič­na dje­la u Ti­ra­ni i osu­đe­ni na 12 i po i 12 go­di­na.
Ani­la Tri­mi, eks­pert za bor­bu pro­tiv tra­fi­kin­ga u al­ban­skoj po­li­ci­ji, iz­ja­vi­la je za BIRN da su bra­ća pri­pa­da­la ve­ćoj kri­mi­nal­noj or­ga­ni­za­ci­ji i da se po­tra­ga za osta­lim čla­no­vi­ma gru­pe na­sta­vlja.
Do­lo­res Mu­sa­be­li­ju, tu­ži­telj­ka iz Tu­ži­la­štva za te­ška kri­vič­na dje­la, ka­že da se op­tu­žni­ce za tr­go­vi­nu lju­di­ma i pri­si­lja­va­nje na pro­sti­tu­ci­ju te­ško do­ka­zu­ju pred su­dom.
Od­ba­če­ne od dru­štva
Ma­da su i sa­me pri­je sve­ga žr­tve, mno­ge že­ne ko­je su za­vr­ši­le u ino­stran­stvu i ta­mo bi­le pri­si­lje­ne da se ba­ve pro­sti­tu­ci­jom od­ba­če­ne su od sop­stve­nih po­ro­di­ca i ži­go­sa­ne od dru­štva. Maj­ka že­ne ko­ja je na­vod­no bi­la ucje­nji­va­na u Fro­ku­o­vom slu­ča­ju ži­vi u ma­lom gra­du Pu­ka na br­do­vi­tom sje­ve­ru Al­ba­ni­je. Sta­nu­je u pri­ze­mlju jed­ne od zgra­da u sta­rom stam­be­nom blo­ku. Ima 63 go­di­ne, ali zbog pat­nji ko­je je pre­ži­vje­la ima tam­ne pod­oč­nja­ke i iz­gle­da mno­go sta­ri­je.
Za nju je po­ve­za­nost sa tr­go­vi­nom lju­di­ma i pro­sti­tu­ci­jom pri­je sve­ga iz­vor sra­ma. Što se nje ti­če, ona vi­še ne­ma ćer­ku.
– Ne znam šta je bi­lo s njom. Znam sa­mo ono što su re­kli u vi­je­sti­ma – ka­že ona dok sto­ji na pra­gu vra­ta.
Zaj­mi­ra La­ci, lo­kal­na dok­tor­ka i bo­rac za žen­ska pra­va, ka­že da se mno­ge že­ne ko­je su bi­le žr­tve tra­fi­kin­ga ni­ka­da ni­je­su vra­ti­le u grad, uklju­ču­ju­ći i že­nu iz Fro­ku­o­vog slu­ča­ja.
Te­žak put
U Al­ba­ni­ji, že­ne za ko­je se utvr­di da su bi­le žr­tve tra­fi­kin­ga obič­no se upu­ću­ju u dr­žav­na pri­hva­ti­li­šta ili u je­dan od tri cen­tra za re­ha­bi­li­ta­ci­ju.
U pri­hva­ti­li­štu u se­lu Lin­ze u bli­zi­ni Ti­ra­ne smje­šte­ne su žr­tve ko­je če­ka­ju re­zul­ta­te pre­li­mi­nar­ne is­tra­ge. Cen­tre u Ti­ra­ni, El­ba­sa­nu i Vlo­ri vo­de ne­pro­fit­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­je nu­de pro­gra­me za sti­ca­nje ku­li­nar­ske ili fi­zer­ske di­plo­me da bi po­mo­gle žr­tva­ma da se za­po­sle.
U iz­vje­šta­ju Stejt de­part­menta o tra­fi­kin­gu za 2015. go­di­nu is­ti­če se da psi­ho­lo­ška i me­di­cin­ska po­dr­ška ko­ja se u pri­hva­ti­li­štu pru­ža u ci­lju re­in­te­gra­ci­je ni­je ade­kvat­na i da dr­ža­va ne iz­dva­ja do­volj­no sred­sta­va za te svr­he – ma­da je za to mo­gla upo­tri­je­bi­ti spe­ci­jal­ni fond za pre­ven­ci­ju kri­mi­na­la u ko­jem se na­la­zi bar 25 mi­li­o­na le­ka (oko 180.000 eura). Čak i po­sli­je pro­la­ska kroz pro­gram re­ha­bi­li­ta­ci­je žr­tve tra­fi­kin­ga te­ško pro­na­la­ze po­sao.
– Za­bi­lje­ži­li smo sa­mo je­dan slu­čaj za­po­šlja­va­nja u dr­žav­noj in­sti­tu­ci­ji, i to za­hva­lju­ju­ći na­šem po­sre­do­va­nju. Raz­go­va­ra­mo sa vla­sni­ci­ma pred­u­ze­ća, ali ka­da im ka­že­mo ka­kav je pro­fil kan­di­dat­ki­nja, oni od­bi­ja­ju da ih za­po­sle – ka­že En­ke­lej­da Av­di­laj, ko­or­di­na­tor­ka u cen­tru Va­tra u Vlo­ri.
Di­ja­na Ka­so, iz­vr­šna di­rek­tor­ka cen­tra „Dru­gi po­gled” u El­ba­sa­nu, ka­že da 80 od­sto že­na ko­je pro­đu kroz nji­ho­ve pro­gra­me re­ha­bi­li­ta­ci­je že­le da poč­nu no­vi ži­vot što da­lje od gra­do­va iz ko­jih po­ti­ču.
Ovaj čla­nak je na­stao u okvi­ru pro­gra­ma Bal­kan­ske sti­pen­di­je za no­vi­nar­sku iz­u­zet­nost, uz po­dr­šku ER­STE Fon­da­ci­je i Fon­da­ci­je za otvo­re­no dru­štvo, u sa­rad­nji sa Bal­kan­skom is­tra­ži­vač­kom mre­žom.